Пропаст Пољопривреде

Генетско - софтверска реалност или  фантастика

Научна открића изузетно утичу на живот људи на селу, откриће парне машине сматра се почетком новога (техничког) вјека, од парне машине  која је (користећи особину воде да  се не може угријати изнад 100 степени под притиском атмосфере, него да ври и креће се) конструисана тако да кретање водене паре, претвори у кретање пропелера- турбине, односо даље дјелова машине осмишљених од стране Џемса Вата тако да  пренесу кретање и снагу ка осовини – излазу машине, гдје се та снага даље осмишљава као рад.

Споменик овој историји је сваки трактор чији значај су прошле генерације осјетиле. Мотор додуше није парни, а механика се усавршила, развила се и електрика те се углавном  разне енергије претварају у електричну струју и за ту сврху се конструишу апарати - разна електрична кола за кретање, топлоту свјетлост и звук, слику…(мотори, гријалице, телевизори) .

Кола (апарати) се усавршавај, смањују и интегришу, заузимају стања – положаје, што се користи као основ за меморисање у микропроцесору као основном елекронском колу нечега што називамо компијутером.

За управљање овим стањима машине која се множе, развијају се и множе процесни и програмски језици, који опет доживљавају апстраховање и развој у дигитализацији сигнала у бинарни-електроничини код, путем којих се „контролишу“ бројне машине и развијају роботи, који замјењују „отуђени рад“ човјека.

Питање времена  настајања робота је деликатно и вјероватно основно политичко питање и узрок трагичне стварности. У Босни су убјали идеологијом дигитализовани атрофирани мозгови познати и као Поклатови.

А пошто је превазилажење јаза између појединачког и општег једна од основа реализма , одлучих да и ја купим или направим робота који ће ме растеретити од дјела работа.

Роботи имају механички покретне дјелове, елктронске управљаче и мозак – компијутер а у мозгу, програме – не ове “политичарске“ јалове лажи, него стварне програме који раде посо.

О колико је сретнији брак између робота и програмера, него ли између политчарчића и бирачћића! Да, бирачића јер не бирају што би хтјели него што им се понуди.

За оно што би хтјели треба труда и муда, а  не - програмирана роботска-робовска глава него глава слободна и „луда“.

Зашто „луда“ ? Па зато што искаче из мисаоног система који је владајућа идеологија робовским мозговима одредила силом и поткрјепила невиним жртвама свих боја прињетим на олтаре  идеологија - опет свих боја правећи међу робовима разне врсте.

И док пишем да бих купио машинске дјелове свога робота покушавам да испишем из мозгова робова јефтине копије политичких програма и вратим им достојанство које су изгубили  приставши на идеолошки систем.

Вратићу се у овај контекст био-политико-роботике само да са побуњеним робовима и роботима направим екскурзију и овлаш сагледам достигнућа генетског инжињеринга и могућности његове употребе у пољопривреди и политици.

Наиме откриће ДНК молекула 1953 године од стране Варсона и Кирка отворило је неслућене могућности. Овај молелкул који је у свакој челији  у својој структири је својеврсан атомски текст – код у којем су записане све особине једног организма.

Ово је отворило ни мање ни више него могућност да одеш на гробље и ископаш честицу леша чукунђеда или било кога другог и да га узгојиш у некој материци - потпуно биолошли исти организам.

Да направш живу копију било кога до чије длаке дођеш, неког светитеља или злочинца. Ово је отворило низ моралних, политичких, али и богословских питања.

Једно од њих је у којој мјери биолошли састав - тјело утиче на личност? Односно да ли би тај клонирани чукун ђед Маркић био иста она личност или никакве везе не би са њим имао.

Ако би био исти онда је откривена бесмртност, а ако не би имао никакве везе негирали би смо све крвне везе у смислу личног идентитета и насљеђе свели на културно, како клон да има браћу, оца, маку, тетке, породицу – друштво клонова се битно разликује, а гради се на Косову у амерчкој бази Бонстил.

Трећа варијанта је нешто између, али велико је питање шта и како…

Друга могућност генетског инжињеринга је поправка кода, кроз избацивање насљедних болести, или повећање висине и дјелова тјела. А у перспективи и естетски генетски инжињеринг…

Занимљива могућност је мјешање врста тако да неће бити дилеме да ли за Божић клати прасе или јагње, него ће бити Прагње и неће се клати него брати!  Јер све се може помјешати !!!

Посматрани под микроскопом молекули днк пшенице, мајмуна, трешње, глисте, и човјека личе један на други као зрно зрну.

И сад ако ти слабо рађа шеница , извадиш из ње дио молекула и ставиш мало мајмунског или људског днк и побољшаш је.

Данас водеће силе праве банке и библотеке днк, јер даљи развој врста неће тећи без мјешања, а класичне врсте тешко да ће бити супериорне. То зна сваки сељак који купује сјеме, а не гаји домаће. Тако се домаће врсте губе (или чувају у банкама) а сјеме које долази је укрштано или  (ГМ ) генстски модификовано.

Кроз сјеме постаје овисно и племе и сељак није више аутохтон – независан , него постаје зависнији и контролисанији. А ту је питање дали се конзумацијом модификоване хране модификује ген козумента?

Ако криза потрошачког друштва буде превазиђена  имаћемо универзалне организме према својима жељама и потребама , нећемо морати сијати посебно грах, купус, кукуруз, пшеницу, него сијаћемо уни-биљке које ће доносити све плодове на једној стабљики са ознаком класик, али имаћемо и нове врсте, као и увећане класичне – рибизле као парадаиз и краве које ће лежати  непомичне на својим као кућа великим сисама директно прикључене на водовод, мљековод и канализацију.

Ера биолошке предодређености је прошла, као и некада камено доба. Рободти имају душу, а људи идеологију.

Пошто је граница између животиња и биљака такође нестала имаћемо и већ имамао биљкоживотиње и животињобиљке (биљним врстама се већ додају дјелови гена животиња ради побољшања карактеристика.

Тако да нећу сијати поља и зидати штале, него у гентскодизајнерском мaркeту креирам себи организам по вољи:

Задње ноге су му посађене у земљу и имају корјен и стабло  – да не може да ми оде и  на  том сталбу ми расте све воће и поврће потребно за исхрану. Пошто волим месо нека буде и мало животиња да негдје расте неки бут, који се лагано на крају и суши и завршава као печеница, за мљеко нека има нека сиса, али да није толико кравља, да могу мало и да је уфатим , а може по себи да има разо разне отворе по потреби.

Предње ноге нака јој буду као руке и нек има  као неко бицикло да генерише динамом напон који јој је потребан за то да сама себе сјече, пече и сервира. Овим нека управља био механички рачунар који се измишља.

По аморфном тјелу, пуном израслина и плодова поставити разне жљезде са опојним соковима и секретима, као и листове опојних – зачинских биљки, што се не поједе нека стави опет себи у нека уста, на даљу прераду, да се не баца, јер закони економије, потрошње, жеље и екологије су неумитни. Нека сама себе ђубри и нек има цвјетове да ми миришу и меке, препуне целулозе листове које могу да берем кад је мени нужда.

Е сад у супергеномаркету  имаћете разне могућности, а путем маркетинга и идеолошко моралних система подметати ће вам се разне жеље.

То мора да има неке везе са социјологијом која треба да се развије у пост роботогентском друштву.

Чудовишно одвајање човјека од свјета, биљака и животиња прјети да се врати на једнако чудовишан начин и да криво и франкенштајски срасте и да се врсте и човјек као врста изгубе и уступе своје мјесто супериорним мутантима,  прве, друге, треће… генерације све савршенијим и савршенијим.

Заиста, човјек и појединачно и као врста може да напусти свјет а да се није одредио, да се није истражило и доказало шта је човјек. На то питање одговор ће дати мутанти или роботи ? Или је човјек образ Божији који никада не може бити уништен?

Када су уопште роботи и мутанти наступили на сцену и колико већ владају? Да ли човјеку служе машине или он њима? Машине су све боље и боље а човјек је једнако скотски. Машине имају душу и сва твар је жива, а људи су је замјенили за идеологију – за систем мисли и идеја кроз који се крећу у пакленим круговима градећи и надогађујући идолско-идеолошки привид коме се клањају у варци да им пружа исконску припадност и идентитет.

Пошто тај привид може да нестане под најмањим ударцем слободе или човјека, опажају непријатеље свога свјета испраног од сваког смисла, дубине, свјетлости и светости.

На једној идолошкој матрици пишу се системи врједности за безимено робље тако да се за поднебесне пригоде само сатире и коље да очврсне зидове идеологије уграђујући у њу живе...  као древни зидари када су им се због незнања рушиле грађевине.

Излазак и извод из ове ситуације за роботизованог идеолигизованог појединца и друштво није нимало лак због утицаја идологије на перцепцију који је тотално хипнотички и важан је дио опажања РОБА (Роботизованог Опчињеног Биолошлог Аутомата).

Да би се извео из  опчињености мора се ан-инсталирати софтверско идеолошки код, што се врши увођењем аритмије у мисанони систем – дисањем умјетности.

 Преформирањем идеолошко мисаоних категорија долази до промјене перцепције и путовања кроз наслаге свјести то примарног простог и жељеног постојања гдје се у неокованости кује онтологија и стварност по мјери створеног који се мјери створитељем као кончина и коначност.

Док расплиће мисли баба плете стварност.

 До тада сваки пут када ухватите себе да говорите већ речено сјетите се да сте роботи и знајте: за очување људског достојанства довољно је не пристати, а онда ће Вам се стварност умиљавати и покоравати,  али не дајте се заварати то је само нова мутација која ће вам се пристанете ли на њу вратити као  једина стварност, јер пандорина кутија подсвјести, генетике и роботике је отворена.

На сваком сљедећем избору или се суочите или главу забијте у муљ идеологије и пјесак незања.

.