Митритис

 


Упала мождане коре  изазвана гравитационим притиском. Испољава се код чувара митре као понашање припадности истој. У овој врућици пацијент не зна више да ли влада или служи, опија се влашћу и благодаћу одједном: нераздјеливо и неразлучно као са природама. 

Неразликовање ових темељних сила-докси-слава може да збуни носиоца у смислу паламитских расправа и каснијег раскола, када болест историјски прима насљедне особине, због којих срећом настаје традиција потраге за хармонијом, али и читав низ  теорија о небеској утемељености митре.

Затим, учење о исхођењу Духа из митроносца  и том смислу примјереног очинства. Симонијско конвертовање овим енергијама отвара читав низ икономијских могућности развоја митритиса од којих су она појавнија по правилу безазленија.

Љечење је неизвјесно јер између осталог болест је социјално контрастигматична и елитична. Сусрет више митритиса може да дјелује серумално, али такође може да се развије у нови облик. Митритис је готово редовна појава код митроносаца и у блажим облицима, а правда се механиком гасова између тјемена (кроз које се вјероватно вертикализује Нус) и унутрашњег свода митре.

Тај простор није истражен и у њега је тешко завирити - поготово ако пацијент не скида митру ни ноћу, велике наде су полагане у честе и брзе измјене митри или разних шапки, беретки, кацига. Најмилије су полицијска и војно официрска.То није дало жељене резултате, познат је једино случај забране ношења морнарске капе кандидату Пери.

Опхођење са пацијентом увјек мора да је редовно, јер теорија каже да свака иницијатива од њега полази, а сва молитва кроз њега пролази.  За оне који мјере лице и сходно томе поступају основно је сагледати врсту упале и прилагодити се, увјек подилазити да би се симулирала изворност хијерархијског поредка, јер и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.

Искуство заједнице које је и именовало ову упалу учи да се према њојој треба односити као према стихији (ватри) ни предалеко ни преблизу. Двоструки огањ и сагорјева и несагорјева, а овде се мудро позвати на грчке темељe литургије, односно Прометеја који је украо ватру богова и тако се искупио.
Надасве истаћи премудрог Нерона који се није дао збунити, него је спалио вјечни Град (Рим и свој престо у њему) само да би један тренутак био ин-спирито!
Сва свједочанства о духовном искуству за наду на један тренутак истог!
Када митририс из врућице пређе у редовно акутно стање добија име клерикализам тада митра постаје органски дио тјела (христовог) и не скида се без главе. Света црква која увјек снисходи и сваки бол разумије одвајање митре од главе сматра скоро мучеништвом и саосјећа, а рјетке који су сами себи то учинили изнимно поштује као абдиканте.

 


октобар 2014

.